Sutra je Vavedenje Presvete Bogorodice, ženama je ovo strogo zabranjeno! Crveno je slovo, veliki je greh ako...

Ovo je jedan od 12 najvažnijih hrišćanskih praznika, a proslavlja se kao uspomena na dan kada je Sveta Bogorodica prvi put ušla u hram, imala je samo 3 godine.

Vavedenje Presvete Bogorodice, koje se još naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica slavi se 4. decembra, a u crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.

Vavedenje spada u jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, i jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji.

Bogorodica Marija je kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane da će ako budu imali porod dati bebu u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram. Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, “predati Bogu na službu”.

– Napred su išle device, sa zapaljenim svećama, a za njima presveta Deva, ukrašena carskim blagoljepnim haljinama, kako priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj – zapisano je u “Prologu” vladike Nikolaja Velimirovića.

Vavedenje Presvete Bogorodice je slava manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara.

Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.

Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, ali se takođe slika i scena iz jerusalimskog hrama, u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. Vavedenje je takođe i krsna slava u mnogim porodicama, kao i slava manastira Hilandar.

O Vavedenju Presvete Bogorodice

Vavedenje se slavi kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.

Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. U svečanoj povorci, Marija je išla između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.

Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac Svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je bila do svoje 12 godine. Posle smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.

U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.

U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se na Vavedenje mole kako bi dobile porod.

Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.

Na taj dan, narod kaže, nije dobro uzimati noževe, makaze ili bilo kakva sečiva. Tako će i čeljusti zveri preko predstojeće zime ostati zatvorena.

Bonus video:

(Espreso/Srbija Danas/Dušica Mićić/Prenela: N.J)